Коштана

Дјело које је Борисав Станковић више пута прерађивао и штампао (у Српском књижевном гласнику 1902, као засебна књига 1924) већ насловом, Коштана, комад из врањанског живота с песмама, упућује на традицију врло популарних комада с пјевањем с краја 19. и почетка 20. вијека. Не постоји у српској књижевности дјело које у толикој мјери „из система” нарушава систем и тематизује погубно институционално усмрћивање бића. Станковићев комад с пјевањем једна је од најмоћнијих критика репресивног система у коме су најважније фигуре (Отац, Муж, Син, Брат) и најважније институције (Брак и Породица) толико трули, „мртви” да их ништа не може више ревитализовати, чак ни (Коштатин) ЕРОС. Остају као полубића, живи у лешу система којег стварају и који ствара њих.