За наслов књиге одабрана је стилогена синтагма Милоша Ђорђевића из његовог превода првог дела Чаробног брега, превасходно зато што упућује на Маново хотимично и програмско опредељење за митске наративе као репозиторијум (архе)типских ситуација и поступака: "Приче треба да припадају прошлости, и што су даље у њој, да тако кажемо, утолико боље по њих у њиховом својству као приче, а боље и по приповједача, тог тихог чаробника пефекта."